Rupa
Rupa
Sto pun rupa
Srce lupa
Rupa čupa
Glavo tupa
Kol`ko puta
Klupa
Sve je rupa
Rupa
Raste u meni
I sam ću postati rupa
Koja čeka
Da je ruka neka
Mrvom zemlje
Pospe i zatrpa
Glupa rupa
Rupa
Ljudi su mislili
U daljini se čula neka grmljavina
iako je bio vedar dan
Ljudi su mislili
biju topovi sa tvrđave
za neki od svečanih dana pobede.
Reka je gluvo tekla
Ptice su prhnule
sa obližnjih grana
Zadrhtalo je po koje srce
sećajući se nekih drugih dana.
Padale su kiše.
Ljudi su mislili
Igraju se deca
Bacaju petarde
I tek po neko je prišao
prozoru prljavom od smoga.
Bio je to samo božiji glas.
Šuštalo je lišće.
Ćošak
Ima kutak u mom srcu.
Poseban.
Ponekad se plašim
da pogledam u njega.
Plašim se da te ne vidim.
To mesto iza ćoška levo,
vreba me,
nedorečenim strahom,
da li te ima ili te nema?
Šta ako te ne bude?
Da li će mi se srušti sve
kao kula od karata?
Ili ću se slomiti sam,
ako te ne bude tu levo,
iza ćoška?
Tu, gde te osećam.
